Vuk Jeremić: Uspeh ideje „Jedna zemlja, dva sistema“

Tačno u ponoć pre četvrt veka, u noći između 19. i 20. decembra 1999. godine, portugalska zastava spuštena je poslednji put na teritoriji Makaa. U prisustvu tadašnjeg portugalskog premijera Antonija Gutereša, spuštanjem portugalske zastave simbolično je označen kraj kolonijalne uprave. Istovremeno, zastava Narodne Republike Kine i zastava novog Specijalnog administrativnog regiona Makao svečano su podignute, označivši početak nove ere pod suverenitetom Kine, u okviru politike „Jedna zemlja, dva sistema“. Kroz svoju milenijumima dugu istoriju, koju poznavaoci opisuju kao istoriju bez početka, Kina je pokazala izuzetnu sposobnost strateške strpljivosti u ostvarivanju svoje istorijske težnje za ujedinjenjem, inspirisane konfučijanskom filozofijom harmonije. Ova težnja najbolje je sažeta u uvodu čuvenog epa iz 14. veka Romansa tri kraljevstva: „Carstvo, dugo podeljeno, mora se ujediniti“. Ova duboka istorijska svest prožima i savremeni model upravljanja Kinom, oblikovan konfučijanskim pristupom u kojem harmonija i jedinstvo nisu plod sile, već mudrosti i strpljenja. Upravo taj pristup oblikovao je i model „Jedna zemlja, dva sistema“, omogućivši da Makao očuva svoju autonomiju dok se skladno reintegriše u istorijski suverenitet. Obeležavanje 25. godišnjice povratka Makaa Kini svedoči o sposobnosti Kine da ostvari jedinstvo uz očuvanje raznolikosti, prilagođavajući se istorijskom i kulturnom nasleđu svojih regija. Od povratka Kini, Makao je postao simbol uspeha ove politike, balansirajući između svoje evropske kolonijalne prošlosti i duboke povezanosti s Kinom. Makao je od povratka pod suverenitet Kine postao jedan od najbogatijih regiona sveta, uz vrlo značajan ekonomski rast, posebno u sektoru turizma i igara na sreću. Uključivanje u kinesku inicijativu „Veliki zaliv“ (Greater Bay Area Initiative) dodatno je ojačalo njegovu povezanost s kontinentalnom Kinom. Ova inicijativa, koja uključuje Guandžou, Hongkong, Šendžen i druge gradove južne Kine, ima za cilj stvaranje globalnog centra za finansije, inovacije i trgovinu, čija se populacija približava cifri od 100 miliona. Projekti poput mosta koji povezuje Hongkong, Džuhai i Makao simbolizuju kako fizičke i ekonomske veze doprinose kulturnom i političkom jedinstvu. Makao je uspeo da očuva političku stabilnost i harmonične odnose s Pekingom, potvrđujući uspeh modela „Jedna zemlja, dva sistema“. Ova ravnoteža između autonomije i zajedništva oslikava filozofiju kineske civilizacije, gde se harmonija postiže kroz poštovanje razlika. Kineski pristup vođen je idejom da se lokalni identitet i posebnosti ne potiskuju, već integrišu u širi okvir jedinstva. U današnjem turbulentnom svetu, punom političkih i ekonomskih previranja, Makao igra važnu ulogu mosta između Kine i sveta, a posebno Zapada. Njegova sposobnost da funkcioniše kao kanal za kulturnu i ekonomsku saradnju dodatno jača kineski međunarodni uticaj. Dok Makao ulazi u drugu polovinu svog pedesetogodišnjeg aranžmana autonomije, pred njim su novi izazovi i prilike. Diversifikacija ekonomije, uključujući razvoj finansijskih usluga i tradicionalne kineske medicine, ključna je za smanjenje zavisnosti od industrije igara na sreću. Ove promene zahtevaju inovativne politike koje će obezbediti dugoročni prosperitet regiona. Uspeh Makaa pod kineskim suverenitetom svedoči uspehu politike „jedna zemlja, dva sistema“, i predstavlja dokaz da je moguće jedinstvo unutar raznolikosti.

Bonus video:

(Espreso/Kineska medijska grupa)